Kad je dete spremno za svoj krevet

Najčešće je između druge i treće godine, ali to je prosek, a ti nemaš prosečno dete. Umesto da gledaš u kalendar, gledaj u ovo:

• Penje se preko ograde krevetca. Ovo je jedini znak koji ne trpi čekanje. Pad sa ograde je viši nego pad iz kreveta.
• Krevetac mu je tesan. Kad se ispruži i dodirne obe strane, prestao je da bude gnezdo i postao je kutija.
• Traži da spava kod tebe. Ponekad to nije mama nego soba: kod tebe je sve njegovo, a u svojoj sobi nema ništa njegovo.
• Ide na nošu. Ako ustaje noću, mora da može samo da siđe.

Nemoj da bude iznenađenje. Dete koje uveče zatekne nov krevet umesto starog ne doživi to kao poklon nego kao da mu je nešto oduzeto.

• Pričaj o tome nedelju dana ranije, kao o nečemu što se raduješ.
• Pusti ga da bira dezen. To je najvažniji korak i o njemu piše ceo zaseban tekst.
• Prve noći stavi njegovu staru posteljinu ili igračku. Miris je za dete važniji od izgleda.
• Ne sklanjaj krevetac odmah. Neka stoji nekoliko dana prazan, da zna da nije nasilno.

Da budemo pošteni: nećemo ti obećati čudo od prve večeri. Neko dete se navikne odmah, nekom treba par nedelja. Ali posle 1.250 kreveta znamo jedno, mnogo je lakše ispratiti dete u sobu u kojoj ga neko čeka, nego u sobu u kojoj ga ne čeka niko.

Ovo je prvo pitanje koje dobijamo i potpuno je opravdano. Dete koje je celog života spavalo iza ograde prve nedelje se kotrlja.

Naši kreveti imaju uzdignute stranice po celoj dužini, pa dete ne leži na ivici nego u udubljenju. Za nemirnu decu postoje i talasaste stranice, više od običnih, koje se biraju u porudžbenici i tamo se vidi kako izgledaju. One nisu ukras: one su tu da dete ostane u krevetu.

Ako i dalje brineš, prvih nedelju dana stavi jastuk ili prostirku pored kreveta. Skoro svi to urade i skoro svi je sklone posle deset dana.